Остоја Јаковљевић
Име и презиме жртве: Далибор (Остоја) Јаковљевић
Пријератно мјесто пребивалишта: Србац
Сродство жртви: Отац
Локација снимања: Србац
Име и презиме жртве: Далибор (Остоја) Јаковљевић
Пријератно мјесто пребивалишта: Србац
Сродство жртви: Отац
Локација снимања: Србац
Име и презиме жртава: Синиша (Милан) Добрић и Петар (Ђуро) Добрић
Пријератно мјесто пребивалишта: Сисак
Сродство жртви: Мајка и снаха
Локација снимања: Београд
Име и презиме жртве: Далибор (Здравко) Јоргић
Пријератно мјесто пребивалишта: Бања Лука
Сродство жртви: Отац
Локација снимања: Бања Лука
Име и презиме жртве: Миленко (Обрад) Миловић
Пријератно мјесто пребивалишта: Мостар
Сродство жртви: Сестра
Локација снимања: Невесиње
Име и презиме жртве: Ненад (Миодраг) Батиница
Пријератно мјесто пребивалишта: Јајце
Сродство жртви: Отац
Локација снимања: Мркоњић Град
Име и презиме жртве: Гојко (Саво) Јоковић
Пријератно мјесто пребивалишта: Калесија
Сродство жртви: Супруга
Локација снимања: Зворник
Име и презиме жртава: Јово (Васо) Зечевић, Милан (Јово) Зечевић, Васо (Јово) Зечевић и Петар (Јово) Зечевић
Пријератно мјесто пребивалишта: Босански Брод
Сродство жртви: Мајка и супруга
Локација снимања: Брод
Име и презиме жртве: Далиборка (Благоје) Благојевић
Пријератно мјесто пребивалишта: Маглај
Сродство жртви: Отац
Локација снимања: Добој
Име и презиме жртава: Милан Стојковић, Даринка Стојковић и Слободан Стојковић
Пријератно мјесто пребивалишта: Урошевац
Сродство жртви: Син и брат
Локација снимања: Београд
Меморијални центар Републике Српске посвећен је прикупљању, обради и чувању аудио-визуелних свједочанстава о страдању српског народа. Подијелите своје свједочанство и помогните да истина остане сачувана.
Контактирајте нас
Меморијални центар Републике Српске настао је из најдубље потребе једног народа да сачува своје памћење као духовни темељ, идентитет и моралну вертикалу, јер народ који изгуби памћење, изгубио је своју душу. Српски народ је вијековима плаћао цијену за право да памти, да постоји и да говори истину.
Меморијални центар Републике Српске није само архив, музеј или простор сјећања. Он је живи свједок времена које је покушало да нас избрише и доказ да је истина јача од заборава. Истовремено, он је кроз глас преживјелих служба истини и правди, служба памћењу које враћа достојанство жртви и смисао жртвовању.
Кроз личне приче, кроз исповјести мајке која чека сина, сестре која и данас тражи брата, логораша који је преживио нељудске услове и понижења, али и кроз ријечи и сузе сваког човјека који својом судбином свједочи о страдању, вјери и истрајности, говори један народ. Њихове приче су приче и оних који никада нису добили прилику да оставе свој траг; уједно, оне су жива историја која нас обликује и обавезује.
Српски народ је, од Косовског боја до данашњих дана, живио под теретом историје која га је непрестано искушавала. Од Светог Саве и Немањића до Првог српског устанка, од Цера до Солуна, од Крагујевца до Јасеновца, од Пребиловаца до Кравице, протеже се једна иста линија страдања, али и једна иста линија вјере и отпора.
У Првом свјетском рату Србија је изгубила трећину становништва. У Другом свјетском рату, у Независној Држави Хрватској, над Србима је извршен геноцид, један од најстрашнијих у историји. У Јасеновцу и Доњој Градини убијани су људи не због онога што су чинили, већ због онога шта су били, а били су Срби.
Ратови деведесетих година нису били почетак, него наставак вишевјековне борбе за опстанак, за право на име, језик, вјеру и истину. Из тог страдања родила се Република Српска, као нужност опстанка. Српски народ је, од Косова до данас, остао вјеран Христовом путу жртве и васкрсења. Кроз та страдања, српски народ је сазријевао у народ памћења, завјетни народ.
Меморијални центар Републике Српске данас представља једног од насљедника и чувара читавог вијека српског страдања и чувара једне истине. Истине која нам непрекидно говори да је историја Срба историја страдања, али и историја побједе духа над ништавилом.
Наш циљ је да свака прича, од војника до дјетета, од мајке до логораша, од инвалида до сваког свједока страдања, буде забиљежена, сачувана и доступна свима. Јер свако свједочанство је камен у зиду нашег памћења.
У времену када историју пишу они који најгласније говоре, Меморијални центар Републике Српске одлучио је да говори најтишим, али најистинитијим гласом - гласом оних који су ту поред нас, који својим животом свједоче о томе ко смо и какву смо цијену платили за слободу. Гласом свједока српског страдања.
Зато позивамо породице, институције, научнике, наставнике, ученике, истраживаче и свједоке да заједно градимо ово свето мјесто памћења. Јер памтити значи постојати, а народ који памти не може да нестане.
Денис Бојић
Директор Меморијалног центра Републике Српске
Погледајте најновије епизоде подкаста “Отаџбина”